У Сиднеју је 9:00 и након завршетка снимања мјузикла Кармен са својом пријатељицом и комшиницом из Аустралије Елзом Патаки Роси де Палма Палма де Мајорка 1964. долази у медије преко Зоом-а. Он то ради да промовише минисерију Литтле Бирдс а Ски засновану на еротским причама Анаис Нин у којој Де Палма игра ласцивну и манипулативну грофицу Мантракс и коју Старзплаи премијерно приказује ове недеље.
У јеку пандемије корона вируса, најинтернационалнија уметница у Шпанији међу својим бројним пројектима има поменуту адаптацију Бизеове опере, дебитантског играног филма супруга Натали Портман, Бењамина Миллепиеда, неколико филмова и мини серије у његовој другој кући, Француској, серија Сенор дајте ми стрпљења из Атресмедиа и Било једном Али више не на Нетфлик-у поред следећег филма Педра Алмодовара Паралелне мајке. Кључ вашег успеха не поставља никаква ограничења.
ПРЕ СВЕГА, ШТА ТЕ ПРИВУЧИЛО НА ПТИЦЕ И ВАШ КАРАКТЕР, ГРОФИЦО МАНТРАКС?
Заиста ми се допало што су га написале жене у режији и продукцији. И на основу прича Анаис Нин, које сам читала као веома мала и које су отвориле многе прозоре како сексуалности, тако и слободе бити жена и самооткривања. Привукла ме је и чињеница да је смештена у тај Тангер 50-их. А што се тиче грофице, оно што ми се највише свиђа је њен ормар јер има веома слатке хаљине и шешире. Њена личност, као што можете очекивати, нема никакве везе са мном јер је веома лоша, веома манипулативна и веома злоупотребљава своју моћ.
Анаис Нин је написала Литтле Бирдс, приче којима су Литтле Бирдс инспирисане, 1940-их. Шта је субверзивно у причању о сексуалном буђењу и потрази за слободом Луси Севиџ, младе протагонисткиње, 2021. Па, изгледа да је и даље једнако субверзивно, зар не? Морао бих да их поново прочитам, али мислим да су и даље веома актуелне. И мислим да се са ликом Јуно Темпле можете осећати идентификованим по томе како је муж, друштво и њени родитељи условљавају када оно што жели јесте да открије себе и буде срећна.
У том смислу, а као што сте раније споменули, зашто вам је важно да иза камера тим предводе сценариста Софија Ал-Марија и редитељка Стејси Пасон?
Ако не желите, постоји посебна осетљивост у начину казивања. Не волим да правим разлику између полова јер таленат је таленат било да је мушкарац или жена. Али постоји и огромна логика, а то је да ће мушкарци писати о стварима које су им познате јер мушкарци и жене имају другачији свет за жене. И мислим да је добро да жене почну да буду протагонисти наше приче и да је нико не пише уместо нас.
Сексуалност и изнад свега женска жеља су још увек ретке у аудиовизуелном?
Пре неког времена један француски новинар ми је рекао да је мој лик сексуално веома активан и да ми се то не замери. Либидо је сјајна ствар. Оно што није баш за похвалу је то како своје сексуалне циљеве постиже уценама, плашењем, претњама. Можда нисмо навикли да видимо жене које су сексуално активне, независне и моћне. Али лично, цео мој живот је био да се усуђујем и никада нисам тражио дозволу да урадим нешто за шта сам мислио да припада мени. Ако су моја права, нећу их тражити, ја ћу их остварити. Тренутно снима у Аустралији, представља британску продукцију, а пред издавањем неколико наслова у Француској, где је одликована и медаљом официра Ордена уметности и књижевности. Очигледно и ви радите овде, али да ли се осећате вредније у иностранству него у Шпанији?
Нисам баш национална. Тешко би ми било да кажем да сам Шпанац. Тешко ми је да кажем да сам Европљанин. Највише што могу да кажем ако ме терају да се дефинишем јесте да осећам Медитеран. Али имам и баскијску и астурску крв, са којом сам и Кантабријанац. Мој отац ми је као детету говорио 'ти си цео свет' и ја сам веровао у то. Осећам се као грађанин света и сада када сам у антиподима, чини ми се као друга планета и осећам се као код куће, јер се осећам и Аустралијанцем.
Где идем, добро се уклапам са местом. И увек кажем да само верујем да ме геополитика гастрономских граница уопште не занима. И нико није дошао са Марса, сви смо ми са планете Земље. Чињеница је да усред пандемије и преко педесете доживљавате тренутак узаврелог порођаја, док многе глумице наводе да у овом добу једва добијају понуде.
Нити верујем у границе старости у добру и злу. Са 20 сам имао као да сам имао 40. Проживео сам адолесценцију у својим 30-им, сада имам 56 година и имам двадесете, веома сам млад. Не улазим у ормариће, превише сам слободан. Ако себе дефинишеш, ограничаваш се, а ја ни сам не знам ко сам. Нисам ни глумица ни глумица. Ја сам уметница која ради као глумица, али немам свој уметнички живот подређен глуми, тако да као уметница живим оно што долази. Имам среће што ми посла не недостаје, али увек се трудим да у то уложим срце.
